image image image

Prvak sveta - asc TimeTables!!!

Program za pravljenje rasporeda časova osnovnih i srednjih školi koji je sa lakoćom uspeo da osvoji ceo svet. Govori 114 stranih jezika, kao i jezike sa naših prostora! Vlasnik je mnogih svetskih nagrada, plaketa, pohvala...

Pogledaj ceo tekst

Udžbenici za osnovnu i srednju školu

Za škole - Želite da se opredelite za sigurnu i tačnu dostavu udžbenika do Vaše škole ? Želite da svaki udžbenik bude unapred odvojen za svakog učenika ? Ili možda čak želite da svi učenici dobiju udžbenike na svoje kućne adrese ?

 

Pogledaj ceo tekst

Za sve kojima je obrazovanje životno usmerenje!

Da svaka škola u svakoj učionici ima interaktivnu tablu kao najsavremenije učilo, predstavlja cilj uspeha budućnosti i sadašnjosti obrazovanja. PANASONIC je otišao korak dalje i napravio jednu od najtraženijih interaktivnih tabli na svetu. Jednostavno pogledajte o kakvoj je tehnologiji reč.

 

Pogledaj ceo tekst
  • Raspored časova škole
  • Udžbenici
  • Interaktivne table
Škole Osnovne Po okruzima Zlatiborski okrug Prva OŠ "Kralja Petra II", Užice
sreda, 02 mart 2011 20:40

Prva OŠ "Kralja Petra II", Užice

Rate this item
(30 votes)

Osnovna škola u Užicu do 1914

Osnovna škola u Užicu do 1914. dr Stevan Ignjić  Posle drugog ustanka, 1815. godine, u oslobođenoj Srbiji, razvoj školstva i prosvete povezan je sa društveno -ekonomskim i političkim prilikama. I pored prisustva turskog garnizona u Užicu je 1824. godine formiran Magistrat /nahijski sud/. Izgradnja parohijske crkve počela je 1826. godine na Carini, u srpskom delu varoši. Otvorena je, takođe “opščestvena”, opštinska škola. Milenko Vukićević, istoričar, ističe slučaj beogradskog učitelja Jovana Pavlovića, rodom iz Leskovca, koji je 1818. godine bio bez službe. U molbi knezu Milošu da se vrati u državnu službu on piše, pored ostalog, da je jedno vreme bio učitelj u Užicu. Na putu po Srbiji Joakim Vujić 1826. godine govori o školi u gradu na Đetinji: “Ovde naše cerkve nema nego jedna prilična škola s 35 učenika i jednim učiteljem”. U pismu čačanskog Magistrata užičkom Nahijskom sudu pominje se osnovna škola u Užicu i učitelj Petar Čola, 11. novembra 1828. godine. Više se zna o “Praviteljstvenoj” školi u Užicui učitelju Milutinu Budimiroviću 1829. godine. O njenom radu starao se Magistrat. Imala je sigurniju materijalnu osnovu, a nastava se održavala u hanu Jovana Mitrovića Demira. Dolazak učitelja Milutina Budimirovića u Užice u evropskoj nošnji iznenadio je i Srbe i Turke. O njemu je ostavio zanimljive podatke putopisac Oto D. Pirh, koji je boravio u Užicu 1829. godine.

Godine 1832. u Užicu su izbili krvavi sukobi između Srba i Turaka. To je bio povod da nadležni organi srpske vlasti donesu odluku o ukidanju osnovne škole. Odmah zatim škola je počela sa radom u manastiru Godoviku, a zatim u Požegi. Osnovna škola je radila u Požegi do 1835. godine, kada su uspostavljeni normalni odnosi između Srba i Turaka. Građani Užica, koji su se doselili u Požegu, vratili su se svojim kućama. U vezi s tim ponovo je počela da radi osnovna škola u Užicu. Učitelj M. Budimirović nastavio je prosvetiteljski rad u privatnoj kući Dimitrija Jovičića. Međutim, uskoro je vlasnik prodao kuću u kojoj je bila smeštena škola. Zato je okružno Ispravničestvo /načelstvo/ donelo odluku da se nastava održava u zgradi Okružnog suda.  Posle nekoliko godina rada u prosveti, učitelj Milutin Budimirović je dobio unosnije mesto u Okružnom načelstvu. Umesto njega u školu je došao učitelj Gliša Dumović. On je na kraju školske 1835/1836. godine poslao izveštaj Ministarstvu prosvete o održanim godišnjim ispitima. Nepovoljni materijalni uslovi škole, neodgovoran odnos lokalne vlasti prema razvoju školstva, utiču na  česte promene učitelja u Užicu. U periodu od 1836. do 1840. godine u školi radi, nekoliko učitelja, među njima Ljubomir Mladenović, Miloš Mijatović i Ilija Rafailović.   Školske 1841/1842. godine “Normalna praviteljstvena škola” ima dva učitelja, koji izvode nastavu sa 85 učenika. Učitelj Spasoje Jerčević obučava bukvarce i  časlovce, a Konstantin Pavlović predaje psaltircima. Kao i u ostalim školama u Kenževini Srbiji,  plate učitelja osnovnih škola u Užicu nisu imale siguran izvor finansiranja. Veoma sporo se ubirao opštinski prirez za školski fond. Zato načelnik okruga užičkog Jovan Mićić više puta upozorava sreske starešine da prikupljaju prirez za užičkog učitelja Spasoja Jerčevića, koji je ubrzo napustio učiteljsku dužnost dobivši mesto u upravnoj službi.  U Užičkoj  čaršiji zapažena je kulturno - prosvetna aktivnost učitelja Slavka Zlatojevića iz Novog Sada. On je došao u Užice 1850. godine. U dnevniku iznosi zanimljive podatke o radu u školi: - Video sam kakva je muka učiti ovoliku decu. Svakome posebice moradoh govoriti; svakoga sveca, svake nedelje treba u crkvu ići...”

Građani Užica traže preko opštinske uprave da se u gradu otvori “djevojačka” škola. U odgovoru Ministarstva prosvete izražava spremnost da izađe u susret Užičanima s tim da obezbede materijalna sredstva i uslove za rad, u prvom redu prostorije za nastavu. Međutim, problem je bio u tome što nije bilo prosvetnih kadrova, pogotovu “učiteljki.” Početkom 1853. godine u Ministarstvo prosvete javila se učiteljica Julijana Bančević, rodom iz Vojvodine. Ona je pokazala spremnost da ide u učice na dužnost pod uslovom da ima obezbeđen stan, ogrev i platu u iznosu od 60 talira godišnje. Odmah zatim glavni upravitelj osnovnih škola Milovan Spasić napisao je rešenje o prijemu u državnu službu učiteljice J. Bančević. Početkom marta 1853. godine došla je u grad na Đetinju učiteljica Julijana Bančević. Odmah je počela pripreme za početak rada škole. Ženska škola radila je prama programu “O ustrojstvu devojački učilišta”. Po pravilu, školovanje je trajalo šest godina. Učenice su savlađivale program sličan sadržaju osnovih škola, ali u popodnevnoj nastavi su učile i ručni ženski rad.  Odlazak muslimana iz Užica 1862. godine imao je veliki ekonomski i kulturni značaj za razvoj varoši. Čaršija se povezuje sa okolinom, njena trgovina uključuje u robno - novčanu razmenu. U vezi s tim povećava se interes građana za školovanjem dece. Međutim, lagani porast broja učenika nije bio u skladu sa materijalnim uslovima osnovne škole. Najveći problemi javljaju se u obezbeđenju prostorija za održavanje nastave. Muška osnovna škola radi u opštinskoj zgradi i u privatnim kućama. Nijedan objekat ne odgovara školskim potrebama. Učenici se “muče i zlopate”, u nehigijenskim učionicama. Prema zapažanju školskog nadzornika, zidovi između odeljenja i razreda “isprovaljivani” su tako da učenici prelaze iz prostorije u prostoriju kroz “rupe” na bočnim zidovima. “Daske od patosa trule.” Iz tih razloga Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova upozorava lokalne vlasti na tu činjenicu 23. avgusta 1868. godine, ali se stanje u muškoj školi nije pormenilo ni narednih godina. Prosvetni inspektori i dalje potvrđuju u zvaničnim zapisnicima da opština u Užicu “ne obraća nikakvu pažnju narodnim učilištima”. Posebno je u učionici IV razreda uočena “velika teskoba”. Nema skamija, učila, stolica za sedenje; školska tabla nije obojena. “Neophodno je, stoji u izveštaju školskog nadzornika, da užička opština pronađe poslužitelja za školu, koji neće biti  i opštinski patroldžija”, kao do tada. Ista je situacija i  u ženskoj školi. Inspektor Stevan D. Popović napisao je u svom izveštaju, 5. oktobra 1869. godine da, “gospitateljka ženske dece, drži lične stvari u ionako tesnim prostorijama škole, i da u učionici u kojoj se izvodi nastava majka učiteljice “tka ćilime”.

Suočen sa veoma zaoštrenim problemima školstva, Sud opštine u Užicu donosi odluku da se podigne zgrada za osnovnu školu i polugimnaziju na placu blizu crkve. Zatraženo je od Ministarstva prosvete da za “ovu školsku zgradu načini plan”, 3. septembra 1871. godine. Ali u predlogu i projektu opštine nije bilo dovoljno građevinskih elemenata, a nije navedeno ni za koliki broj učenika treba “praviti ovaj lokal”. Između zainteresovnaih strana vodila se formalna administrativna prepiska. Od izgradnje škole nije bilo ništa.  Deset godina kasnije, izgradnja škole u Užicu ponovo je postala aktuelna. Ministarstvo prosvete odobrilo je 30. decembra 1881. godine užičkoj opštini da može podići školsku zgradu na placu “Medresa” za koji se opredelila stručna komisija. U tom cilju Opštinski sud se obratio Okružnom načelstvu s molbom da okružni inženjer Luka Ivkovićizradi plan zgrade u kome treba predvideti šest učionica i stan za poslužitelja. Neočekivano, u jeku partijskih borbi između radikala i naprednjaka izbija spor oko lokacije školskog zdanja. Okružno načelstvo na  čelu sa Milovanom Bralovićem odlučno se suprostavilo namerama radikalske opštine na  čelu sa Mićom Jovančevićem. Policijska vlast je zabranila izgradnju škole na placu “Medrese” uz obrazloženje da je to mesto močvarno, podložno poplavama, da je blizu kafane i stočne pijace. Kao razlog navedeno je da pored “Medrese” prolazi glavna ulica koja je povezana sa komunikacijom za Bosnu. Kao što se i očekivalo, školski nadzornik Mihailo Đurović dao je podršku Okružnom načelstvu. On je predložio da se nova škola zida u Međaju s desne strane Đetinje kao “divnom mestu”. Đurović je čak smatrao da su se opštinari pri izboru mesta za školu rukovodili ličnim interesima. Navodno, želeli su da povećaju vrednost svojih placeva lociranih kod “Medrese”.

Posle dve godine Ministarstvo prosvete 23. decembra 1883. daje odobrenje da se osnovna škola sazida na mestu koje izabere stručna komisija, a prema planu odobrenom od Ministarstva građevina. Međutim, uskoro je došlo do smene okružnog načelnika. Umesto Milovana Bralovića, u Užice je došao Lunjevica. Usvojeno je mišljenje opštine da se  škola podigne kod “Medrese”, na Donjoj čaršiji. Licitacija je sprovedene 12. aprila 1884. godine, predračunska vrednost ovog građevinskog objekta iznosila je 30.981 dinara. Ova, za ono vreme, impozantna zgrada imala je 6 učionica 2 kancelarije, kuhinju za učenike i podrum. Na glavnom ulazu ugrađena su dva dekorativna stuba od granita crvene boje.

Izgradnjom Osnovne škole na Donjoj čaršiji nije rešen problem školskog prostora u gradu. Druga osnovna škola na Lipi vremenom je postala “gotovo neupotrebljiva”. Okružni školski odbor nekoliko puta je predlagao Ministarstvu prosvete da se ova škola zatvori, jer “štetno utiče na zdravlje omaldine”.  Zakon o osnovnim školama od 31. decembra 1882. godine predstavlja značajan momenat u razvoju prosvete. Pored  četvorogodišnjeg dotadašnjeg školovanja, u razvijenijim školama otvara se mogućnost produžnog školovanja, tj. osnivanja petog i šestog razreda. Cilj je da se učenici što bolje “spreme za građanski život”. Tim povodom Ministarstvo prosvete 12. oktobra 1883. godine donosi odluku, da se u Užicu otvori produžna škola “za mušku, a ako ustreba i za žensku decu”. Za rad u ovoj školi određeni su učitelji: Filip Jovičić, Milan Stojković, Uroš Blagojević, Vasilije Lukić, Tomanija Trajković i Mileva Nikolić. Pored redovnog rada u svojim odeljenjima, bili su obavezni da predaju određene predmete u produžnoj školi. U programskim sadržajima škole bili su zastupljeni predmeti: srpski jezik, računica, istorija, zemljopis, poznavanje prirode i poljska privreda. Prema izveštaju učitelja Filipa Jovičića, u V razred osnovne škole /prvi produžne/ upisano je 20 učenika. Nastava se održavala  samo četvrtkom i to tokom celoga dana. U prvoj godini rada zapaženo je da đaci veoma neuredno dolaze u školu, tako da je samo 9 učenika redovno pohađalo nastavu; ostali su se u međuvremenu opredelili na “razne zanate”. Početkom školske 1884/1885. otvoreno je jedno odeljenje produžne škole za devojčice.

I pored svih napora prosvetnih organa vlasti, produžna škola u Užicu se ugasila. Posle nekoliko godina, 1891. ponovo je bilo govora o otvaranju produžne škole. Predsednik školskog odbora užičkih škola Janićije Smiljanić, poslao je Ministarstvu prosvete izveštaj u kome stoji da u gradu ne postoji produžna škola i da je mogućnost njenog formiranja veoma mala, pošto su mnogi svršeni učenici IV razreda otišli na zanate. Skoro istoga sadržaja je iizveštaj školskog nadzornika iz Užica 9. marta 1908. godine

U zadnje dve decenije XIX veka broj učenika u muškoj i ženskoj osnovnoj školi uvećan je za oko jednu trećinu, što pokazuje relativno ubrzan razvoj školstva, zavisan od društveno-ekonomskog razvoja i demografskih kretanja. Posle toga vremena nije se bitnije menjalo brojno stanje učenika. I broj učitelja u gradu zavisio je od priliva  đaka u zavode osnovnog obrazovanja. Krajem Školske 1913/1914. godine u Užicu su službovali učitelji: Gligorije Jovanović, Leposava Marković, Milenko Nešković, Marija  Đorđević, Dmitar Jovičić, Jevrem  Čakarević, Ranko Aleksić, Cvetko Radojičić, Marta Trpković, Persida Nikolić, Dionisije Kovačević, Mladen Marković, Mileta Stanojević, Ljubomir Smiljanić, Boža Popović, Mihailo Bugarinović, Simo Janjušević, Persida Stanojević i Sofija Bošković.

Tekst preuzet sa www.graduzice.org

 

 

Additional Info

  • Adresa škole: Dimitrija Tucovića 171
  • Mesto: 31000 Užice
  • Email: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli
  • Kontakt telefon: 031/513-679
  • Broj nastavnika: -
  • Broj učenika: -
  • Površina škole: -
  • Broj učionica: -
  • Sala za fizičko: -
  • Jezik nastave: -
  • Strani jezici: -
  • Vannastavne aktivnosti:

    nastavnička kancelarija 031/522-950
    izdvojeno odeljenje Stapari 031/807-030
    izdvojeno odeljenje Kačer 031/571-682
    Fax: 031/513-679


Read 8077 times Last modified on sreda, 02 mart 2011 20:56
blog comments powered by Disqus

Srednje škole Zlatiborski okrug

.

Najnovije vesti iz obrazovanja

  • Akter: Alarmantno stanje u prosveti
    Socijaldemokratska stranka održala je danas konferenciju za štampu na kojoj su potpredsednici stranke dr Tinde Kovač Cerović i dr Goran...
  • Akter: Predavanje o globalizaciji
    Predsednik Britansko-srpske privredne komore i predsednik saveta Poslovne škole "Džadž" Kembridž univerziteta ser Pol Džadž održao je u prepunom amfiteatru...
  • Radio 021: Kapuera na listi Uneskoa
    Kapuera, borilačka veština koja kombinuje akrobatski ples, nastala u 17. veku u Brazilu, uvrštena je na listu nematerijalne kulturne baštine...

Kultura

Korisni tekstovi