Tekstovi korisnika Školarac.net

Tagovi: Netagovano

Šta je interaktivna nastava / učenje?
Interaktivna nastava je dvosmerni proces u kome je nastavnik modifikuje njen pristup kao odgovor na potrebe učenika. Interaktivni nastavnik je zaista svesan učenika i njihove različite stilove učenja. Svi dobri nastavnici su interaktivni nastavnici. Jendostavno nije moguće predavati bez bilo kakve interakcije.

Interaktivno učenje je takođe dvosmeran proces, gde učenik može biti u interakciji sa nastavnikom, sa vršnjacima, sa resursima ili sa sva tri.

 

Ono što treba da bude u mesto da se to desi?
Recept za dobru interaktivnu nastavu i učenje nije nova, svi ključni sastojci su već prihvaćeni iz prakse. Oni uključuju:
• zadatak ili lekciju koja nudi izazov i daje učenicima nešto da misle u vezi nastave

• pozitivno etičko učenje koji neguje poverenje i poštovanje, što omogućava učenicima da daju i prihvate konstruktivnu kritiku i vide greške kao odskočnu dasku za uspeh

• nastava koji se bavi različitim stilovima učenja, ima velika očekivanja i dozvoljava vreme za razmišljanje

• odgovarajuća sredstva na pravom mestu - na primer, elektronska tabla može biti vrednija u učionici gde se može integrisati u celini nastavni plan i program, nego u računaru gde će njeno korišćenje biti ograničeno

• vizija koja predviđa potrebe nastavnika i učenika

 

Kako da elektronskom tablom dam podršku interaktivne nastave i učenja?
Računari su uvek stimulisali interakciju među decom. Kada se računar koristi za interaktivni rad u grupi može da podstakne saradnju i visok nivo na zadatku diskusije. Ekran omogućava da sva deca dele zajedničko iskustvo, jedan unos pomoću tastature stvara snagu tima da se postigne konsenzus pre nego što se bilo koji unos ostvari, a prisustvo spoljnog fokusa može da pomogne u razvoju socijalnih veština.

Elektronska tabla ima snažan podsticaj za interaktivnost jer:
• Svako može da piše na njemu i promene mogu biti sačuvane - to daje zajedničko vlasništvo nad podacima
• Visok vizuelni uticaj, stvarajući pozorišne efekte u učionici

• Olakšava bolju kontrolu / upravljanja - nastavnik je opet ispred table gledajući na razred

• Prezentacije se mogu komentarisati od strane učitelja i učenika

• Angažuje učenike – kretanje i učešće učenika u nastavi pospešuje ponašanje

• Olakšava organizaciju prostora – predmet se može lako pomerati po ekranu

• Podržava diskusiju (na temu) i učenja od drugih učenika

• Motiviše, jer nastavnici i deca uživaju da je koristite.

Tagovi: Netagovano

Istorijat tradicionalne table

Pre više od 200 godina škotski učitelj po imenu Džejms Pilans je imaju sjajnu ideju. Bio je inspirisan problemom upotrebom malih ručnih tabli koju su nosili učenici i na njoj pisali za vreme nastave. Problem je postajao sve veći zbog sve većih odeljenja. Tako se dosetio da uzme najveću ručnu tablu i postavi je na zid gde bi svaki učenik mogao da vidi šta je on predavao. Tako su nastale velike crne, zelene i kasnije bele školske table. To je bio početak revolucije predavanja u učionici i tako se rodio koncept kreda-tabla. Metodologija predavanja se tako promenila, jer je predavač na taj način imao fokus na celo odeljenje. Kako god okrenemo i tada je postojao ekonomski problem, jer su velike zidne table, koje danas poznajemo, bile skupe kao i da se u nastavu uvedu sveske. Sveske su takođe bile problematične zbog visoke cene papira. Kasnije je pojavio problem kako obezbediti kredu iz kamenoloma koju su nastavnici trošili, pa se industrijskim razvojem železnice i to rešilo. Tako se upotreba kreda-table počela masovno primenjivati u obrazovanju širom sveta.

 

Nova era učenja

Sada posle dva veka počela je da sviće jedna sasvim nova era u obrazovanju. Zamislite danas da sav trud koji ste radili na svim časovima tokom cele školske godine, sada spremite kod kuće i samo pritiskom na par dugmića dobijete gotovo predavanje? Zamislite da ste u mogućnosti da sve što ste pisali na tabli tokom cele školske godine i svih pređašnjih godina bude sačuvano? I najbitnije je to što vam više nikad neće usfaliti bela kreda...

Dobrodošli u doba interaktivnih tabli koje zadovoljavaju sve pedagoško-nastavničke potrebe.

 

Interaktivna tabla je jedan veliki fizički displej koja funkcioniše kao obična tabla, platno za projektor, elektronsku površinu za kopiranje ili kao veliki računarski ekran na kome možete sliku ili tekst da pomerate, menjate, snimate i to sve dodirom vašeg prsta bez upotrebe tastature ili miša.

 

Obično interaktivne bele table se koriste u svim vidovima obrazovanja gde vam tehnologija omogućava da pišete ili crtate po njoj, da odštampate to što ste predavali, da pošaljete svoje predavanje direktno drugima na mail, da radite umreženo i slično. Možete da otvarate druge fajlove sa svog računara, da predajete direktno preko edukativnih sajtova ukoliko ste priključeni na internet. Sve slike možete prevlačiti preko tekstova, tako da uvek slobodno i za samo par sekundi upravljate sa svojim prostorom na tabli.

 

Interaktivne table se koriste u mnogim školama kao zamena za tradicionalne zelene table i flip-čartove. One pružaju mogućnost da prikažu svim učenicima bilo koju stvar koja može se može prikazati i na desktopu računara. Pored toga interaktivne bele table omogućavaju predavačima da zabeleže svoju nastavu i ostave je tako na raspolaganju učenicima i posle nastave. To je danas jedna veoma efikasna nastavna strategija koja pruža svima istu šansu, a posebno za učenike koje vole da se podsete šta su radili na proteklim časovima, za sve učenike koji nisu bili na časovima, kao i sve preglede za kontrolne zadatke ili ispite. Kratki nastavni blokovi mogu biti snimljeni na razmatranje od strane učenika – oni će videti tačnu prezentaciju koju je predavač izveo u učionoci sa audio-ulaza predavača. Ovo će sigurno pomoći u transformaciji učenja i predavanja.

 

U odnosu na konvencionalne table, interaktivne table imaju sledeće prednosti:

1. zato što su interaktivne table takođe obične table koje će čak i tehnofobičnim nastavnicima da omoguće da koriste nove tehnologije za predavanja u učionoci

2. One olakšavaju poboljšanju predavanja tako što integrišu sve vrste slika sa interneta, grafikona, tabela, tekstualnih zapisa i bilo kojih drugih fajlova namenjenih za predavanja

3. Omogućavaju predavačima da lako i brzo kreiraju predmetne objekte za učenje i prikazivanje i to sve u realnom vremenu (od piramide da napravite kocku, od geografske karte evrope da otvorite ceo svet, od unutrašnjih organa zeca da odmah otvorite unutrašnje organe čoveka, da lako prevodite rečenice sa srpskog na engleski jezik i obratno, da vežbate note na časovima muzičkog, itd...)

4. Omogućavaju učenicima da lakše apsorbuju sve bitne informacije kroz jasan prikaz na interaktivnoj tabli

5. Omogućava učenicima da zajednički rešavaju zadatke deljenjem radnog elektronskog prostora

6. Ukoliko je ceo sistem umrežen (interaktivna tabla sa računarima učenika) prilikom testova, vrlo bro dobijamo povratne informacije o učenicima

 

 

 

Tagovi: Netagovano

Ovih dana je brzo procurela jedna nevesela vest koja potiče iz OŠ "1300 Kaplara", Beograd. Jedan prvak je ciglom udario u glavu drugog prvaka. Tako sam čuo na vestima RTS-a. Nimalo se nisam obradovao nastalom situacijom, ali moram nešto da konstatujem. U moje vreme je takođe bila nemilih događaja kao što to postoji danas u školama.Ali toga nije bilo u vestima televizija. To je bila sramota i ona se nije iznosila u javnost.

Najlakše je zato osuditi učiteljicu da je ona kriva, jer nije dovoljno pazila na decu. Ko je onda zapravo kriv? Možda direktor škole? Možda roditelji na nedovoljnom vaspitanju svog deteta? Možda mržnja jednog prvaka prema drugaru iz razreda? 

Sad možemo da nagađamo, ali definitvno život ne možemo da zaustavimo. Krivca će tražiti nadležni organi, a direktor sa nastavničkim većem će doneti neke bolje mere kako se ovakve situacije ne bi više ponavljale. 

Poenta je da bukvalno svaki nemili događaj danas izađe pred male ekrane. To je hrana za medije i novinari jedva čekaju ponovo neku sličnu priliku kako bi napravili jednu zastrašujuću priču. Počinjemo svi polako da se plašimo škole, zar ne? Ko zna šta nas čeka sledeći put kad odemo u nju? Svakim danom sve više đaka se plaši škole i ne žele da idu više u nju. Pa kako i ne bi kad bez prestanka svakodnevno imamo loše vesti iz njih. I to naravmo prenose najveći mediji naše zemlje.

Iskreno ne vidim čemu ta deca i roditelji da se raduju što im je dete školarac, kad moraju da strahuju da će im se nešto loše dogoditi. 

U istom tom prilogu se takođe nije zaustavilo samo na cigli koja je završila nekom dečaku na glavi, već i o tome da je škola veoma loša, bez zaštitnih ograda, loših predavača i slično. 

Ja kad vidim takvu vest na državnoj televizji sigurno svoje dete ne bih nikad upisao u tu školu. Dobili smo jednu odličnu anti-reklamu za OŠ "1300 Kaplara", Beograd, a zbog čega? Da li je imalo nešto lepo da se doda o toj školi? Da li je tu školu završilo mnogo uspešnih ljudi, današnjih studenata, poznatih ličnosti? Koliko je ta škola dala odličnih učenika, prvaka sa raznih takmičenja, koliko je učinila na razvoju i vaspitanju dece...To očigledno više nije bitno za novinare...Važnija je cigla, nažalost...

Tagovi: Netagovano

Objašnjenje sopstvenog i tuđeg kapitala

 

Prvo da razjasnimo navedenu osnovnu podelu:

Kad pričamo o pasivi i ako se samo prisetimo već navedenog pasivnog čoveka i primera gde i kako bi on potrošio svoj novac, ali prethodno moramo da se setimo odakle njemu taj novac? Rekli smo da mu je taj novac neko dao ili ga je nasledio. Treće ne postoji, jer ga on sam nije zaradio :-).

Znači, novac je njemu proistekao iz sopstvenog kapitala ukoliko ga je nasledio ili tuđeg kapitala ukoliko ga mu je neko dao.

Međutim, naš pasivan čovek je i dalje pasivan, tj poslovno neaktivan i ukoliko mu konstantno neko daje novac da bi on preživljavao, on kao takav je postao nekom zaista veliki teret :-).  On je nekome obaveza, jer neko stalno mora da misli na njega i da mu daje novac kako bi uopšte živeo bilo kakav život. Ali nije to sve.

Pošto naš pasivan momak neće i dalje da privređuje, on da bi živeo, moraće sa neke strane da se pozajmljuje i biće dužan da to isto pozajmljeno jednog dana i vrati. On se dakle obavezuje da izmiri svoje obaveze na kraju.

Stoga je sada u potpunosti logično odakle dolazi podela u pasivi, tj na sopstveni i tuđi kapital kao i obaveze.

 

 

Objašnjenje osnovnog i obrtnog sredstva

 

Kad pričamo o podeli u aktivi takođe se moramo vratiti na već navedene primere.  Napomenli smo da bi naš aktivan momak prvo za novac kupio neke mašine, objekte za poslovanje i slično. Pitanje koje se ovde postavlja jeste to  da ni jedan posao se ne može obavljati ukoliko nemate bar neka sredstva za njihovo obavljanje. Pojasnićemo tako što ćemo sami sebi dati odgovor na pitanje da li se može napraviti plastična kanta ukoliko prethodno nemate presu za plastiku i alat na kome će se praviti ta plastična kanta. Da li se može funkcionisati jedna obična prodavnica prehrambenom robom ukoliko u njoj ne postoje police po kojima će ta ista roba izložena ili da ta prodavnica radi bez kase? Ovakvih primera možemo navoditi danima i dolazimo do zaključka da su to sredstva bez kojih se normalno poslovanje ne može zamisliti odnosno da su to osnovna sredstva za rad.

Obrtna sredsva su nešto drugačija i ona predstvaljaju sve što osnovna sredstva na neki način naprave ili proizvedu. U principu obrtna sredstva predstvaljaju (na neki način) novac koji ima svrhu samo da ponovo bude uložen.

 

Obrtna sredstva se mogu objasniti na više načina, ali negde mora postojati i početak. Početak je možda najbolje prezentovati ponovo sa našim starim domaćim uzrečicama. Jedna od njih je dobro poznata, a to je da „para vrti gde burgija neće“ ,koja nam objašnjava mnogo toga. „Para vrti ili para obrće“ skoro da se svodi na isto. Sada nam je jasnije zbog čega je knjigovodstvo nastalo sa bivših prostora SFRJ  .

Evo kako obrtna sredstva izgledaju u praksi:

 

    Novac  -    Sirovina -    Materijal  -    Proizvod  -    Novac

 

Iz navedenog primera se jasno vidi kako se NOVAC iz svog osnovnog i prvobitnog stanja transformiše u druge oblike obrtnih serdstava i na kraju ponovo vraća u svoje prvobitno stanje ,tj NOVAC.

U običnom životu to izgleda ovako:

Za 100 RSD kupimo brašno.

Zatim od brašna napravimo testo.

Onda od testa napravimo nekoliko vekni hleba

I na kraju prodamo hleba na primer za 200 RSD.

 

Iz datog primera se najjasnije vidi da su obrtna sredstva sama sebe, na neki načun, umnožila. Dakle, sad je jednostavno izvući zaključak da su obrtna sredstva ona sredstva koja imaju koefeicijent K>1 .

 

Ako se sad malo vratimo na osnovna sredstva imaćemo drugačiju priču. Iz običnog života slika izgleda ovako:

Kupimo jedan pekač za hleb za 10.000 RSD u kome ćemo da pečemo hleb.

Nakon 1 godine, isti pekač je ispekao preko 100.000 vekni hleba i njegova tržišna cena je sada pala sa 10.000 na 7500 RSD.

Nakon druge godine isti pekač je ispekao sve ukupno 250.000 vekni hleba i njegova tržišna vrednost je sada 5000 RSD.

Nakon treće godine isti pekač je ispekao sve ukupno 400.000 vekni hleba i njegova tržinšna vrednost je sada 2500 RSD.

I tako sve dok jednog dana isti pekač u potpunosti ne izgubi svoju vrednost i sam sebe ne izrabi do samog kraja. Na ovaj način smo naše osnovno sredstvo amortizovali, tako da se ovaj pojam naziva "Amortizacija".

Sad je jednostavno doći opet do zaključka da su sva osnovna sredstva ona koja ima koeficijent K< 1.

 

 

Objašnjenje bilansa stanja

 

Pa kako onda svet ide napred kad na jednom mestu zarađujemo, a na drugom gubimo, tj na obrtnim sredstvima dobijamo, a na osnovnim gubimo?

Generalno posmatrajući možemo reći da su nam dobici veći nego gubici, zar ne? Ali kako da baš saznamo koliki je taj odnos?

Nažalost tu vam ja ne mogu puno biti od pomoći, ali sve jedno ovaj navedeni primer moramo potražiti ponovo u svakodnevnom životu.

Zamislite samo naše postojanje kao ljudskih bića. Osvrnite se i pogledajte kolika je bila populacija ljudi pre 100 godina, a koliko milijardi ljudi živi danas na planeti. Uzmite sada u obzir sve ratove u poslednjih 100 godina, sve epidemije bolesti, sve zemljotrese, vulkane, poplave, krize i slično. I pored svega toga populacija ljudi je ipak porasla, zar ne?

Takođe nema razlike ni u osnovama komercijalnog knjigovodstva, jer se stalno dešavaju napreci u tehnologiji, novim rešenjima, uslugama, proizvodima i slično. To vam je isto kao u razvoju ljudske rase tj da na mlađima svet ostaje, jer da nije tako onda ni sveta ne bilo  .

Pametnije matematičko objašnjenje za ovu pojavu postoji, ali vas ne bih zamarao sada sa tim  .

 

 Dolazimo napokon do prvih ozbiljnih koraka posle iscrpnog uvoda šta je zapravo aktiva, a šta pasiva i koji su njihovi najznačajniji sastojci.

 

Međtim, podele u samoj aktivi obrtnih i osnovnih sredstava kao i u pasivi izvori kapitala i obaveza, nisu u potpunosti dovoljne da bi se vodilo knjigovodstvo. Stoga ih moramo razlagati i dalje u još sitnije detalje. Upravo to želimo sada i da prikažemo...

 

AKTIVA                                         BILANS STANJA                                             PASIVA

   

Građevinski objekti                                                                                        Sopstveni kapital

Zemljište                                                                                                        Tuđi kapital

Oprema                                                                                                         Dobavljači

Materijal                                                                                                        Kratkoročni krediti

Roba                                                                                                             Dugoročni krediti

Tekući račun

Blagajna

 

 

 

Na navedenoj slici se prvi put pojavljuje i termin „Bilans stanja“. Ali to nije sve što možemo da vidimo i naučimo novo sa prikazane slike. Prvo što nam upada u oči jeste sam prikaz koji nam u prvi mah izgleda kao neka „klackalica za decu“. Sećate se kad smo bili mali koliko smo voleli da se klackamo sa nekim, ali najbitnije je bilo u tom klackanju da smo iste ili slične težine sa nekim ko sedi na klackalici preko puta nas. Ukoliko je neko bio dosta teži ili naprotiv dosta lakši od nas, klackanje nije bilo moguće.

Naravno, ponovo i ovde se život poigrao sa knjigovodstvom i vidimo na slici da se naša klackalica nalazi u potpunoj ravnoteži, tj da su sve zbirne vrednosti aktive iste kao i sve zbirne vrednosti pasive.

Tako je i sama reč bilans postavljena na svoje pravo mesto, jer ona sama u njenom izvornom značenju predstavlja ravnotežu odnosno značenje BILANS = RAVNOTEŽA.

Ako kažemo bilans stanja to u prevodu znači ravnoteža stanja.  Isto kao i na dečijoj klackalici. Nikad klackalica ne može biti u ravnoteži, ako je jedno dete sa jedne strane teže nego dete sa druge strane. Na isti način zato možemo posmatati i bilans stanja.

 

Bilans stanja, narodski rečeno, predstavlja stanje aktive i pasive samo u jednom trenuktu.

 

To znači ako se kasnije desi neka poslovna promena ili nova nastala situacija, mi moramo praviti potpuno novi bilans stanja. Dakle, bilans stanja se odnosi samo na jedno stanje koje je vremenski ograničeno.

 

Sledeće što nam je neophodno to je da naučimo svaku poziciju koja je navedena na slici.

Posmatrajmo malo naše pozicije u aktivi i pasivi. Nije nam teško da zaključimo da sve ono što se nalazi u aktivi jesu ustvari osnovna i obrtna sredstva dok na drugoj strani vidimo izvore kapitala i obaveze.

 

U praksi sam, držajući časove računovodstva, primetio da polaznici najviše imaju problema da uoče samu razliku u pozicijama koje se nalaze u aktivi i pasivi.

Logično je da sve nabrojano što se nalazi u aktivi i pasiva bude zaista tako, ali najbitnije je da su ovo osnovne pozicije i da se one moraju jednostavno naučiti napamet. Samo tako ćemo moći da idemo i učimo dalje na najbolji način.

 

AKTIVA                                         BILANS STANJA                                             PASIVA

   -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

                                                                         

Građevinski objekti                                                                                        Sopstveni kapital

Zemljište                                                                                                          Tuđi kapital

Oprema                                                                                                            Dobavljači

Materijal                                                                                                          Kratkoročni krediti

Roba                                                                                                                Dugoročni krediti

Tekući račun

Blagajna                                                                                                        (Odakle nam novac?)

  

(Gde je novac sada?)

 

 

                                                        Bilanse pozicije

 

Učite računovodstvo, jer će vam uvek biti potrebno u životu!

Tagovi: Netagovano

Upoznavanje sa osnovnim računovodstvenim terminima

 

Da bi smo se upustili u osnove dvojnog knjigovodstva čija je osnova dobro poznata (leva i desna strane konta), tj AKTIVA i PASIVA. Ovi naslovi su svima dobro poznati, svi su ih čuli ko god da je imalo poslovno upućen u današnjem svetu.

Knjigovodstvo je danas osnova u bilo kom obliku poslovanja pa čak i u onom najsitnijem biznisu. Ove metode bi trebao da poznaje svako ko se bavi bilo kojom vrstom posla. Iz dvojnog knjigovodstva se veoma lako izvedu pouke poslovanja  i veoma jednostavno predviđamo budućnost našeg posla i u kom smeru se krećemo.

Možda pomalo komplikovano zvuče ti smerovi našeg poslovanja, ali oni zaista postoje i na tom principu jednostavnog života je sačinjeno dvojno knjigovodstvo. Dolazimo do zaključka da je život glavna osnova na kojima se baziraju svi zakoni praćenja poslova, novca, imovine, klijenata i njima sličnim.

 

Evo i na koji način ćemo računovodstvo da počnemo da objašnjavamo...

 

Svi se pitamo šta je to AKTIVA, a šta je to PASIVA? Zašto se one uopšte zovu Aktiva i Pasiva?

Kad razjasnimo njihove nazive i njihove svrhe, tek onda se možemo posvetiti njihovim ciljevima i daljim objašnjenima kao sredstvima po svom sastavu.

 

Aktiva ili drugačije tumačeno prema našem jeziku AKTIVAN, AKTIVNO, možemo da zamislimo neke ljude, predmete, događaje, mašine u našim glavama. Šta vam prvo prođe kroz glavu kad vam se spomene pridev AKTIVAN, AKTIVNO, AKTIVNA, a šta kad vam se spomene PASIVAN, PASIVNO, PASIVNA?

Pomoći ćemo vam malo kako da ih zamislimo. Aktivni ljudi po nekom  razmišljanju su oni ljudi koji su veoma preduzimljivi, sposobni,dinamični, odmah se daju na rešavanje nastalih problema, vedrog duha, pozivnih razmišljanja, itd.

A kad se pozabavimo malo Pasivnim ljudima, vidimo jednu sasvim suprotnu sliku karakternih osobina. Ljudi koji su na nekin način usporeni, uspavani, više ili manje negativnih razmišljanja, ne preduzimljivi, večito se žale na nešto ili nekog, itd. Sa sigurnošću možemo reći da su oni pasivni...

 

Zaista mislite da se samo računovodstvo mnogo razlikuje od stvarnog života???

Ako tako i dalje mislite, krenućemo odmah sada sa poslovnim objašnjenjima onih koji su vam bliži objašnjenju zašto se aktiva zove aktiva, a pasiva pasivom.

 

Pre svega toga, veoma je zanimljivo da skoro 99% nepismenih ljudi koji se čak ne znaju ni potpisati,a znaju da broje novac!!! Ova zanimljivost je nas navela da svetu pokažemo jedan zaista jednostav put ka učenju računovodstva. Nepismene skoro nikad nećete moći da prevarite ako su kojim slučajem došli u vašu radnju nešto da kupe, a vi im vratite manji kusur od stvarnog. Verujte mi, nećete uspeti iako unapred znate da ta osoba ne zna da čita ni da piše.

Računanje je zato sasvim nešto drugačije, nešto što nas vodi kroz život, nešto što nas tera na život, a bez novca zna se da ne možemo baš daleko da stignemo ni da postignemo.

 

Kad posmatramo njih, tj nepismene sa poslovne strane, videćemo da i takvim ljudima nije oduzeto mesto uspešnog biznismena. Zato sad posmatrajmo aktivu i pasivu isključivo kroz NOVAC, zato što se u njega apsolutno svi najbolje razumemo.

 

Zamislimo da imamo dva kofera ispred sebe sa novcem u njima (što više novca zamislite, lakše ćete shvatiti aktivu i pasivu).

U životu postoje samo dve mogućnosti šta se sa tim novcem može uraditi. Zapamtite dobro samo DVE mogućnosti.

 

Mogućnost broj 1. u našem narodu popularno zvana SLAMARICA ili novac koji nam stoji u koferu i imamo ga čisto da bismo ga imali. Taj novac nam je možda došao u nasledstvu, možda smo ga uštedeli od naših plata, možda smo ga dobili kao učesnik nekog kviza, igri na sreću i tome slično. Međutim, on kao takav stoji u koferu i jednog dana možda ga  potrošimo na neki nameštaj, kompjutere, automobil, možda čak i stan, ali to je sve možda. Samo jedno je definitivno, da se taj novac neće uložiti u biznis, već ćemo ga čuvati i on kao takav je poslovno beskoristan ili PASIVAN.

Ovaj kofer ćemo posmatrati kao zatvoren kofer čiji novac nije za poslovnu dalju upotrebu.

 

Mogućnost broj 2. u našem narodu poznat kao sposobnost da od jednog dinara napraviš dva. Novac koji se stavi poslovnom čoveku na raspolaganje, on odmah počinje da ga usmerava u razvoj biznisa tj u poslovna ulaganja. Kupovaće materijale, robu, mašine, prevozna sredstva i tome slično. Cilj ovih ulaganja jeste da se ista ta kupljena roba dalje preprodaje i na njima zarađuje ili da se od tih materijala prave neki novi proizvodi koji će se kasnije prodavati i na njima sticati profit. Ovakav novac „vrti i gde burgija neće“ , novac samog sebe umnožava, stalno se kreće i cirkuliše kroz poslovne sisteme pa se stoga naziva AKTIVNIM.

Ovaj kofer ćemo da posmatramo kao otvoreni kofer čiji je novac uvek dostupan za poslovne događaje.

 

Isto tako aktivu i pasivu možemo jednostavno da odredimo pitanjima kao što to činimo kada određujemo padež u našem jeziku J. Sada shvatamo da računovodstvo nije vezano samo za definisana pravila i matematičkim zakonima već i gramatikom srpskog jezika J.

Pasivu dobijamo na pitanje:

ODAKLE nam novac dolazi

 

dok aktivu dobijamo na pitanje:

GDE je novac sada

 

Pa hajde da sada isto to i razjasnimo.

Pre svega toga potrebno je napomenuti da u dvojnom knjigovodstvu sistem je napravljen takvom filozofijom da se uvek zna gde nam se novac sada nalazi  kao i trag njegovog porekla.

Pogledajmo sada osnovnu podelu stavki aktive i pasive, tj šta sadrži sve aktiva , a šta pasiva.

 

Objasnili smo već kako da prepoznamo aktivu i pasivu i zašto se one baš tako i zovu. Sada nam je ostalo da vidimo kako kroz realan i svakodnevan život čini aktivu i pasivu.

 

U pasivu spada:

Sopstveni i tuđi kapital

Obaveze

 

U aktivu spada:

Osnovna i

obrtna sredstva

 

Učite računovodstvo, jer će vam uvek trebati u životu!

Tagovi: Netagovano

Razvoj računovodstva – kratak istorijat

„Da bismo znali ka čemu u budućnosti idemo, moramo prethodno da poznajemo našu prošlost.“

Javila se kao potreba za važnim događajima i to se prvi put ustanovilo još pre 6000 godina pre nove ere kod starih Vavilonaca, gde je pronađeno kako su na kožama od ustreljenih životinja, obeležavali njihovu trenutnu imovinu i odakle su je pribavili.

U našoj zemlji tj na prostorima Srbije pronađeni su prvi spisi obeležavanja imovine na papiru od 861 godine. Imovina je vođena najčešće u manastirima čak i u Hilandaru ,a u manastiru Studenica je vođena i obeležavana sva imovina (teritorija) tada kraljevine Srbije.

Od 19. veka počinje potpuno nova era savremenih oblika izveštavanja kao što su bilansi stanja i uspeha, dok u 20. veku knjigovodstvo više nije moglo da ispunjava sve tražene uslove i oblike izveštavanja pa se stoga prešlo na naprednije oblike takozvano računovodstvo.

Računovodstvo se deli na prosto i dvojno (dvojno se u nekim literaturama naziva dodatno kao „složeno računovodstvo“)

Prosto knjigovodstvo beleži poslovne događaje na jedan neuređen, nesistematičan, nezaokružen način. Kod ove podele u prostom knjigovodstvu se ne evidentiraju sredstva i sopstveni kapital. Prosto knjigovodstvo se razvijalo tokom godina i ono je dovedeno u veoma dobro poznat i jednostavan princip vođenja poslovnih događaja, naročito danas uz primenu računara i poslovnih softvera.

Dvojno knjigovodstvo se prvi put naziralo u Italiji još u 14. veku kod poznate trgovačke porodice Frančesko Di Marko. Međutim, njihov način vođenja poslovnih događaja nije bio skroz potpun, ali načine kako su oni pratili tj, kretanje njihovog novca je bio veoma sličan onom što mi danas učimo i radimo. Ipak dvojno knjigovodstvo je ipak nastalo u teritorijama bivše Jugoslavije ili preciznije u Dubrovniku. Njegov tvorac je dubrovčanin Benko Kotruljić koji je prvi napravio sistem konta i prostog knjigovodstva. On je napravio dvojno, a ujedno je prvi na nekin način definisao dnevnik, glavnu knjigu, pomoćne knjige...

Nažalost dnevnik se danas uopše ne koristi, jer takav način praćenja poslovnih događaja je zamenio kompjuter kao i poslovni računovodstveni softveri.

Kako to da je baš u Dubrovniku nastalo knjigovodstvo onakvo kakvo danas poznajemo? Postoji jedno veoma logično rešenje. Dubrovnik je u to vreme bio veliki trgovački centar na Jadranu (ponajviše plemenitih metala i tekstila) gde su pristizali i odlazili brodovi ka raznim delovima sredozemlja i ostatka evrope. Kroz Dubrobnik je tada prolazilo mnogo različite robe sa različitim nabavnim i prodajnim cenama, mnogo različitih trgovaca koji su se cenjkali sa drugim trgovcima i koji bi nosili tu istu robu u svoje krajeve gde su je dalje prodavali lokalnom stanovništvu.

Benkov otac je bio veliki trgovac koji je ponajviše trgovao sa Bosnom, Srbijom, Italijom i Španijom. Benko je počeo svoje obrazovanje u Dubrovniku da bi kasnije nastavio u Italiji u Napulju, gde je upoznao veliki broj trgovaca. Takođe je upoznao veliki broj njihovih problema oko praćenja stanja njihove imovine. U cilju rešavanja njihovih problema postavio je prva načela dvojnog knjigovodstva koja su pratila poreklo novca i u šta se novac trošio. Posle smrti svog oca nasledio je njegov trgovinski obrt i razvio nova tržišta sa Barselonom i Napuljom (trgovinom vune). Baveći se trgovinom u potpunosti je implementirao svoja načela dvojnog knjigovodstva koja se kasnije vekovima počela primenjivati svuda u svetu.

Učite računovodstvo, jer će vam uvek trebati u životu!

Tagovi: Netagovano

Ovih dana na medijima možemo primetiti da se velika buka podigla oko besplatnih udžbenika i oko visoke cene udžbenika koje ne finansira država ili grad.

Da bi stvarno dali konkretan odgovor trebali bi uzeti u obzir koliko nama ili našoj deci znači jedan udžbenik. Da li je to "bacanje" novca, nešto sasvim nebitno i nepotrebno ili je to budućnost u koju trebamo investirati?

Dve paklice skupljih cigareta je približne vrednosti jednog udžbenika koji se nosi i upotrebljava cele godine. Postoji li bolje poređenje da bi shvatili koliko je uopšte jedan udžbenik pristupačan i koliko sa njim učenici mogu da dobiju?

 

Tagovi: Netagovano

Sećam se nekada da su bili birani učenici na početku svake nove školske godine za predsednika razreda, njegovog zamenika, blagajnika pa čak i za higijeničara. Higijeničar je bio učenik iz razreda koji je odabran od strane svojih drugova ili samim odabirom učitelja odnosno razrednim starešinom. Imao je vrlo jasan zadatak, a to je da bar jednom nedeljno vrši higijenski pregled svojih drugara i to isto notira u svesku. Koliko se sećam, gledalo se na sledeće: - dužina noktiju, - dužina kose, - oblačenje (prljavo ili čisto), - čistoća ruku, - zubi i tome slično... Da li je to bilo dovoljno da svi, kao deca, obratimo pažnju na sebe,a samim tim se i zdravstveno zaštitimo, veliko je pitanje današnjice, jer higijeničara više nema... Ko to sada radi i da li ima neko odgovoran za ovako naizgled besmislene stvari ne znamo, ali u svakom slučaju taj rad je ipak negde nešto značio i doprinosio. Statistički ne znam kako higijena među učenicima stoji i koji su pokazatelji, ali sam siguran da bez takvih stvari u školi gubimo na osnovnom ljudskom vaspitanju u jednoj zajednici kakvo je odeljenje... Ovo je samo jedan od primera koji nam govori o tome da se čovek ipak na neki način formira velikim delom i u njegovoj školi. Tagovi: Netagovano