Добра школа никада није далеко, а Земунци, изгледа, имају срећу да се више таквих школа налази у њиховом окружењу. Најмлађе су Економска школа и Гимназија општег типа које заједно чине образовни систем „Др Коста Цукић“. Школе се налазе у самом центру Земуна, у Културно-образовном центру „Пинки“ и већ шест година учествују у потврђивању традиције доброг образовања Земуна. Обе су верификоване од стране Министарства просвете Србије и као такве пружају директну проходност како на приватне, тако и на државне факултете у земљи и у иностранству.
Предности овог образовног система су целодневна настава, модерно уређен и функционалан простор, менторски и индивидуални рад, могућност да се већина школских обавеза заврши у школи, ангажовање стручњака предавача из разних области, коришћење савремених метода у учењу, стална сарадња са родитељима, студијска путовања по Европи и нашој земљи, посете културним дешавањима, учешће у спортским манифестацијама... Све ово заједно под вођством тима добро обучених наставника у одељењима од по 15 ученика пружа креативну атмосферу у којој су ученици опуштени, а вољни да уче...
Овако организован Образовни центар пружа могућност ученицима Гимназије стицање основних знања из економије, а будућим економским техничарима - проширивање општег образовања. Ученици Економске школе активно су укључени у пројекат Омладинско предузетништво у оквиру кога су обучени да оснују предузеће и организују читав процес - од идеје, преко реализације до пласмана производа. Млади колектив и ученици поносни су јер су међу школама са много више стажа освојили 2. место на Сајму омладинског предузетништва. Економисти су посебно поносни и на успехе који не спадају у њихову „струку „- добри спортски резултати у оквиру Спортиша, формирање рок-бенда школе, учешће у раду Петнице у областима - археологија и лингвистика и пласман рецитатора на републичко такмичење. Гимназијалци и Економисти у оквиру културног клуба имају обуку из вештина комуникације, креативног писања и драмске секције која укључује и француско позориште.Посебно су атрктивни часови рок-културе које води прослављени музичар и теоретичар музике Дејан Цукић.У част др Косте Цукића, хајделбершког докторанта, министра финансија у Кнежевини Србији, аутора првог уџбеника из економије, али и првог приручника о преферансу, покренута је и Школа преферанса, као алтернатива стратешким компјутерским игрицама са мотом: Играј по Цукићевим правилима-играј пошено! Образовни систем Др Коста Цукић од ове школске године једини у Србији има сексуално образовање као факултативни предмет.
Модеран амбијент у „Пинкију“ поред импозантног здања Земунске гимназије са којом успешно сарађује, покрај Пољопривредног факултета, ушушкан између две основне школе, поштујући традицију по којој је Земун чувен, а развијајући се укорак са савременим образовањем, доказ је да је спој доброг, корисног и угодног - могућ. О томе сведоче успеси садашњих ђака, али и претходне три генерације матураната, колико их је до сада изашло из ове школе.
Информације о упису у средњу економску школу ( смер: економски техничар) и гимназију општег типа «Др Коста Цукић»
Упис
Право уписа имају ученици који су завршили основну школу у земљи или иностранству. У школи ученици полажу тест општих способности. Према правилнику школе за упис је потребно: - сведочаснство о завршеној основној школи - извод из матичне књиге рођених - потврда о положеном квалификационом испиту - пријава за упис ( попуњава се у школи) - лекарско уверење
Школарина
Висина, начин плаћања, као и узајамне обавезе регулисани су Правилником о школарини и уговором закљученим између школе и родитеља ( старатеља ) или трећег лица, институције и др.Школа омогућава стипендирање
Osnovana je 23. septembra 1858.godine, kao tek treća gimnazija u Srbiji, posle gimnazija u Sremskim Karlovcima (1792.) i Novom Sadu (1810.). Prve godine rada imala je 21 učenika u samo jednom razredu. U to vreme Zemun je pripadao Austrijskom carstvu, tako da je zvanični jezik škole bio nemački. Od 1872.godine Zemunska gimnazija ima sva četiri razreda.
Tokom Prvog svetskog rata Zemunska gimnazija je imala problema sa normalnim radom. To je potrajalo do 1925. kada je rad škole doveden u red. Te godine je Zemunska gimnazija po prvi put otvorena i za devojke.
Gimnazija kakvu je danas znamo radi od 1958.godine i nastala je spajanjem dve manje škole koje su formirane 1946.godine. Svoju 150. godišnjicu gimnazija će proslaviti 2008.godine.
Škola se nalazi u Gradskom parku u Zemunu, između zgrada osnovne škole i Poljoprivrednog fakulteta. Današnja zgrada sagrađena je 1879. u renesansnom stilu, a izgradio ju je Nikola Kolar. Proširenje zgrade je nastalo kao potreba usled povećanog broja učenika i trajalo je od 1912. do 1916.godine. Namera je bila da se i dograđeni deo izgradi u renesansnom stilu, ali je to urađeno u post-secesionističkom stilu. Od tada, zgradu sačinjavaju dve građevine koje formiraju atrijum. Takođe, zgrada je pod zaštitom Države i spomenik kulture.
Gimnaziju pohađa oko 1.400 učenika u četiri razreda. Kolektiv broji oko osamdeset profesora, a škola je jedna od eminentnih obrazovnih ustanova Beograda.
15. јула 1960. године одлуком Нaродног одбора општине Земун отворен је Раднички универзитет «Земун» у Карађорђевој улици број 9, у Земуну, као институција од посебног друштвеног интереса са задатком да се бави културно-просветном делатношћу. У њему се школују ванредни ученици на курсевима балета, музике, шивења, страних језика и слично. У склопу РУ Земун налазило се и Луткарско позориште «Пинокио» са салом од 250 седишта.
Школске 1976/77. школа је имала око 800 ванредних ученика. Од септембра 1977. године, почетком реформе школства, отвара се `OОУР Центар за усмерено образовање и стручно оспособљавање Земун` и уписују се први пут два одељења редовних самофинансирајућих ученика. Наредних десет година школују се и ванредни и редовни ученици, али разних старосних структура. Тек 1987. године уписују се искључиво ученици омладинске популације то јест они који су те године завршили основну школу. Те године уписано је и одељење новог профила у усмереном образовању: глумац-луткар IV степена стручности. Но, већ наредне године позориште се одваја од школе, па стартују искључиво образовни профили: техничар ДСЗ (IV степен), ватрогасни техничар (IV степен), ватрогасац (III степен) и дактилограф (III степен).
Назив школе се 20.06.1990. мења у Средња стручна школа «Димитрије Давидовић», а од јануара 1993. године у Правно-биротехничка школа «Димитрије Давидовић». 1993. године уведен је нови образовни профил: биротехничар. Школа је добила име по чувеном Земунцу, правнику, дипломати, пиониру српског новинарства, штампарства и издаваштва, историчару, писцу и творцу првог модерног српског устава, Сретењског устава. Димитрије Давидовић (1789-1838) покренуо је "Новине сербске", прве српске дневне новине. Дао је велики допринос развоју српског позоришта. Његова родна кућа налази се у Земуну и представља једну од највећих знаменитости овог града.
1998. школа се сели из центра града, из прилично скучене и трошне зграде без дворишта, из једне од најпрометнијих и најбучнијих земунских улица у другу зграду, у Тошином бунару 17, такође у Земуну. Раније се у овој згради одвијала настава за млађе разреде Основне школе «Мајка Југовића», али су они због смањења броја ученика пресељени у матичну зграду у Градском парку.
Због великог интересовања, број ученика ПБШ «Димитрије Давидовић» се из године у годину повећавао, тако да је школске 2000/01. имала чак 1140 ученика. Те године уписали смо и први пут ученике у образовни профил правни техничар. Због ограничавања броја ученика по одељењу, данас, школске 2002/03. школа има 947 ученика у 27 одељења, 65 професора, а укупно 78 запослених. Школа у две зграде има 13 учионица, два кабинета за дактилографију, један кабинет за рачунарство и информатику опремљен најновијим рачунарима, библиотеку, ђачки клуб, административне просторије, али и неадекватну просторију где се изводи настава физичког васпитања. Срећом, ту је велико двориште са спортским теренима за кошарку, рукомет и мали фудбал. У просторијама школе је и ђачка зубна ординација.
Подручје рада наше школе је право и администрација, а четворогодишњи смерови су:
- правни техничар,
- биротехничар,
- техничар обезбеђења,
- техничар заштите од пожара
- пословни администратор
и трогодишњи:
- дактилограф.
Заинтересовани ученици ове смерове могу завршити и кроз ванредно школовање, путем преквалификације или доквалифика-ције. Велики број наших ученика по завршеном четвртом разреду уписује Правни факултет, један део ученика Економски факултет или Вишу пословну школу, али имају проходност на скоро све факултете. Добар део њих се запошљава одмах после завршене школе у судовима, министарству унутрашњих послова и другим организацијама, а неки се одлучују и да ванредно наставе специјалистичко образовање (тзв. "пети степен") у нашој школи, за једно од занимања: пословни секретар, ватрогасац специјалиста или организатор обезбеђења.
Škola je osnovana kao Srednja medicinska skola 1958. godine. Počela je sa radom 10.10.1958. godine upisom 60 učenika u dva odeljenja prvog razreda, i to 55 učenica i pet učenika. Punih pet godina škola nije imala svoje prostorije, već su odeljenja bila razmeštene po zemunskim i beogradskim zdravstvenim ustanovama.
Uslovi za rad su bili vrlo teški, ali je potreba za ovakovom školom bila velika, te su nastavnici, učenici i stručni saradnici savladavali teškoće svojim entuzijazmom. Posle šest godina rada ova škola je imala devetnaest odeljenja i tada dobija deo školskog prostora Osnovne škole '' Nada Dimić'' u Zemunu, gde se i danas nalazi. Školske 1968/69. godine, škola već ima šest kabineta, biblioteku sa preko 3000 knjiga, fiskulturnu salu, salu za projekcije, salu za konferencije i priredbe, igralište. Oformljeni su kabineti: za negu bolesnika, za pedijatriju, za anatomiju sa fiziologijom, za mikrobiologiju, za biohemiju i za zdravstveno prosvećivanje. Praktična nastava se izvodila u Gradskoj bolnici u Zemunu i Gradskoj bolnici u Beogradu.
U prvoj deceniji rada, škola se razvila od dva odeljenja do dvadeset i dva, odnosno trideset dva, računajući i odeljenja Večernje škole, organizovala je mnoge izlete i ekskurzije po zemlji i inostranstvu (1964. godine učenici četvrtog razreda idu na ekskurziju u Italiju), učestvovala je u akcijama dobrovoljnog davanja krvi, imala je brojne sekcije, mnogi predavači su posećivali i organizovali seminare sa temama vezanim za medicinsku struku i seminare i predavanja iz oblasti pedagogije i didaktike. Cilj predavača ove škole uvek je bio da se postignu što bolji rezultati u osposobljavanju učenika za samostalan rad, u saladavanju gradiva i usvajanju stručnih znanja Na testiranju koje je organizovao Prosvetno-pedagoski zavod 1971. godine u medicinskim školama Beograda, naša škola je u tri od četiri oblasti bila najuspešnija. Do 1972. godine škola obrazuje medicinske sestre - tehničare i bolničare, a od ove godine obrazuje i kozmetičke tehničare.
Medicinska škola iz Zemuna je prva, i sve do devedesetih godina jedina škola u Srbiji koja obrazuje kozmetičke tehničare. Gosti Akademije povodom otvaranja kozmetičkog smera bili su i umetnici: Breda Kalef, operska pevacica i glumci Gojko Šantić i Svetlana Bojković, što govori o važnosti ovog događaja. Otvaranju ovog odseka prisustvovoali su potpredsednik Skupštine grada Beograda, načelnik Sekretarijata za obrazovanje i kulturu, direktor Prosvetno-pedagoškog zavoda, prosvetni savetnik Republičkog zavoda za stručno usavršavanje i mnogi drugi, što znači da je ovo bio značajan događaj i za Beograd i za Republiku Srbiju.
ŠKOLA DANAS
Danas, Medicinska škola ''Nadežda Petrović'' ima trideset pet odeljenja i oko hiljadu učenika. Još uvek je na adresi Nade Dimić br.4 u Zemunu. Možemo da se pohvalimo da je mnogo više učenika koji žele da upišu našu školu, nego što smo mi u mogućnosti da ih primimo. Iz godine u godinu, potrebno je sve više bodova za upis u ovu školu. Trudimo se da odgovorimo savremenim zahtevima nastave, ali ne želimo da izgubimo ozbiljnost i temeljitost klasičnog načina obrazovanja. Moderna oprema i očigledna nastava u saradnji sa proverenim metodama usvajanja znanja, dobar su put za uspešno obrazovanje i osposobljavanje za samostalan rad.
Stručni profil škole U školi je omogućeno obrazovanje za sledeće stručne profile: Medicinska sestra-tehničar, četvorogodišnje obrazovanje Kozmetički tehničar, četvorogodišnje obrazovanje Kozmetički tehničar-ogled, četvorogodišnje obrazovanje Zdravstveni negovatelj-ogled, trogodišnje obrazovanje Medicinska sestra-tehničar za instrumentiranje - instrumentar-ka, specijalizacija (peti stepen) Medicinska sestra-tehničar za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu negu, specijalizacija (peti stepen) Medicinska tehničar za rad u transfuziji krvi, specijalizacija (peti stepen).
U školi naši učenici vežbaju u kabinetima: Dva kabineta za zdravstvenu negu - ovi kabineti su renovirani i opremljeni vrlo skupom savremenom opremom. Pored uobičajenog materijala potrebnog za edukaciju učenika, ponosni smo na specijalne krevete za negu bolesnika sa antidekubit dušecima, EKG aparat, autoklav, aparat za oksigeno-terapiju, aspirator. Kabinet za prvu pomoć - osim sto se prva pomoć izučava kao obavezan predmet, naša škola je svake godine vrlo uspešna na Republičkom takmičenju iz prve pomoći i realističkog prikaza povreda i stanja. Naši učenici vežbaju na četiri lutke za reanimaciju sa monitorom i nabavljen je profesionalni set za realistički prikaz povreda i stanja. Kabinet za anatomiju i fiziologiju - raspolaze , osim uobičajene opreme i sitnog materijala, velikim modelom srca, torzom sa organima, skeletom sa obojenim pripojima misica. I u ovoj oblasti redovno učestvujemo na takmičenjima i ponosni smo na rezultate .
U školi imamo i: Kabinet za kozmetologiju, Kabinet za estetsku negu (kozmetički salon), Kabinet za masažu.
Svi kabineti za kozmetički smer su renovirani i kupljena je nova oprema . U kabinetu za estetsku negu vrše se kozmetički tretmani savremenim aparatima (laser, ultrazvuk, bioptron, miolift, elektroforeza), tretmani tela (elektromisicna stimulacija), nega i dekoracija noktiju, šminka, depilacija masaža... U kabinetu za kozmetologiju prave se svi preparati za kozmetički salon. Svi kabineti su povezani i u svakom trenutku imaju stručnu pomoć dermatologa, estetskog hirurga i farmaceuta. Na Dan kozmetičara u školi se svake godine organizuje takmicenje u šminkanju u pet kategorija: dnevna šminka, večernja šminka, fantazija, maska, body-art.
Osim ovih kabineta, škola je ponosna na kabinet za informatiku koji je opremljen najsavremenijim kompjuterima, mrežnom opremom, štampacima i vrlo modernim nameštajem. Školska biblioteka je vrlo bogata , ima oko 15000 knjiga. Osim lektire i beletristike, u biblioteci imamo veliki broj rečnika i enciklopedija, stručne literature, kao i medijatecke građe.
Reforma škole - CARDS
U našoj školi se već četiri godine sprovode ogledni programi u okviru reforme srednjeg stručnog obrazovanja Ministarstva prosvete i sporta u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i razvoj . Redovno se prati rad oglednih odeljenja, vrši se korekcija programa kako bi se podigao nivo nastavnog procesa. Nastavnici se stalno stručno usavrsavaju na odgovarajucim akreditovanim seminarima, a škola modernizuje nastavna sredstva. Evropska agencija za rekonstrukciju pri EU pomogla je opremanje pet kabineta savremenom opremom i učilima.
Elektrotehnička škola Zemun , Zemun, Nade Dimić br. 4, je osnovana Rešenjem NO Grada Beograda br. 14283, na sednici odbornika Gradskog veća proizvođača, dana 05.10.1954. god. pod nazivom Majstorska škola metalske struke u Zemunu. Škola 1960. god. menja naziv u Metaloprerađivačka škola za učenike u privredi. Narodni odbor opštine Zemun, na sednici Veća proizvođača, dana 11.07.1961. god. donosi rešenje o osnivanju Školskog centra za metaloprerađivačku elektro struku. Ovaj naziv škola nosi do 10.09.1965. god. kada ga menja u Elektro-mašinski školski centar Zemun. 1976. god. škola menja i ovaj naziv u Elektromašinski obrazovni centar. Kako je, u međuvremenu, prestalo obrazovanje učenika u elektro struci, 1980. god. škola menja svoj dotadašnji naziv u mašinski obrazovni centar, a 1987. god. naziv se menja u mašinska škola Zemun. Od 1989. godine škola nosi naziv Elektro-mašinska škola Zemun.Odlukom Vlade Republike Srbije o mreži srednjih škola u Republici Srbiji objavljenom u Službenom glasniku br. 40 od 15. aprila 2003 god. Elektro-mašinska škola “Zemun“ menja naziv u Elektrotehnička škola Zemun. Ovom odlukom škola postaje specijalizovana za područje elektrotehnike.Od 1992. godine osnivač škole je Vlada Republike Srbije i kao takva je uneta u Registarski uložak br. 5-103-00 kod Privrednog suda u Beogradu.
Bila je Nada pravi čovek, iako još dete.Odživela je svoju sudbinu heroine – znala je da se drži gordo, beskrajno verujući u večne stvari: istinu, slobodu, pravdu i ljubav.Umrla je u dobu kada nam se čini da smo besmrtni, jer tako malo znamo o smrti.
Reči su obične, a htela bih da budu dragocene kao u pesmi čija bi mudrost posvedočila da se “jedan život” može odsanjati tako da zasluži nezaborav.
Škola je osnovana 1883. godine kao dvorazredna Trgovačka škola u okviru sedmorazredne Zemunske Gimnazije.
“SVAKOM JE ČOVJEKU DAT JEDAN ZIVOT I TREBA GA PROŽIVJETI KAO PRAVI ČOVJEK”. NADA DIMIC
Preko trideset učenika zemunske Trgovačke akademije dali su živote u narodnoj revoluciji.
DUŠAN, PETRA, BUNOŠ
NIKOLA, BOŽIDARA, VLAJIĆ
KONSTANTIN, JOVANA, VLAHOVIĆ
MILENKO, VASILIJA, GEMČIĆ
DUŠICA, SVETOZARA, GRUJIĆ
BORISLAV, ANTONA, DEBELIĆ
BOŽANA, DUŠANA, DIVNIĆ
MAKSIM, DUŠANA, DIVNIĆ
NIKOLA, DRAGUTINA, DIKLIĆ
GORDANA, GLIŠE, ILIĆ
OLGA, NIKOLA, JEVREMOVIĆ,
BORISLAV, KRSTE, JEGARAĆ
STEVAN, LAZARA, JEREMIĆ
SOFIJA, SLAVKA, JOVANOVIĆ
DANICA, MIRKA, KATANIĆ
JOVANKA, SLAVKA, KOLARSKI
ILIJA, PETRA, LAKOČEVIĆ
MILICA, PETRA, LONČAREVIĆ
JELENA, SAVE, LONČARSKI
BOSILJKA, MILANA, LJUBINKOVIĆ
DINKA, STEVANA, LJUBIČIĆ
MILIVOJ, FRANJE, MARINŠEK
ZUZANA, DEZA, NOJBAUER
MIRKO, JANKA, OZMEC
BRANKA, MIROSLAVA, PANIĆ
SOFIJA, ALEKSANDRA, PEŠIĆ
ANĐELKA, STANKA, PLAVŠIĆ
MIRJANA, JOVANA, RISTIĆ
ERNA, LEA, ROT
AMALIJA, IVANA, SAVIČEK
ĐURICA, MILANA, STEFANOVIĆ
PAVLE, MIJE, STEFANOVIĆ
BOGDAN, RADOVANA, CRNOMARKOVIĆ
IVAN KON direktor DTA u penziji
HILDA KON, prof.
Zemun je tada pripadao Austro-Ugarskoj Monarhiji, u administrativnoj nadležnosti Zemaljske vlade u Zagrebu.Bilo je to vreme privrednog uspona Zemuna – proširuje se rad postojecih državnih i društvenih ustanova i počinje proces prosvetnog i kulturnog razvoja.Ove promene zahtevale su stručnije obavljanje poslova u privredi i administraciji, te je osnivanje srednjih stručnih škola krajem 19. veka bilo i neophodno i korisno.
Godine 1891. škola je transformisana u trogodišnju, a 1909. godine u četvorogodisnju školu pod nazivom Kraljevska trgovačka akademija.Interesantno je, ali i normalno za to vreme, da su do 1910. godine školu pohadjali samo muškarci, a od te godine dozvoljen je upis ženske dece.Tako je iste godine broj upisanih učenika iznosio tacno 100.Ovaj podatak nema samo statističku vrednost, on govori o ugledu koji je škola sticala godinama, najviše zahvaljujući stručnim i sposobnim kadrovima.
Za vreme Prvog svetskog rata škola nije radila dve godine, od 1914. do 1916. godine.Posle rata, u novoj državi Kraljevini SHS, škola, sada pod imenom Državna Trgovačka Akademija, 1924. godine odvojila se od Gimnazije, ali je ostala sa njom u istoj zgradi sve do 1964. godine.Prvi direktor DTA bio je profesor Ivan Kon, cenjeni stručnjak i pedagog.
Ugled škole stican decenijama, predano i sa ljubavlju, negovale su generacije vrsnih nastavnika, ali i generacije učenika, koji su se zahvaljujuci svom znanju i stručnosti, brzo zapošljavali.
U medjuratnom periodu obnovljene su profesorska i učenicka biblioteka, kabineti i zbirke.Želja za znanjem i svestranošcu učenika manifestovale se u radu mnogobrojnih sekcija i udruženja : Crvenog krsta, Ferijalnog saveza, kola trezvene mladeži “Razum”, školske vežbaonice i štedionice Ekonomat.Godine 1928. osnovana je Kulturna sekcija “Sremac” koja se veoma brzo afirmisala razvijajući smisao i interesovanje učenika za muziku, pozorište i literaturu.
Uoči Drugog svetskog rata škola je imala 450 ucenika.
Period od 1941. do 1945. godine obeležila je okupacija i narodnooslobodilačka borba.Iz dana u dan jačala je svest da otadžbinu treba braniti.Škola je radila u teškim uslovima – zbog lošeg odziva za upis imala je 4-5 odeljenja sa 120-170 učenika.Tokom rata preko 30 učenika stradalo je u logorima ili poginulo u borbi.Nada Dimić proglašena je za narodnog heroja.
Posleratne godine bile su teške.U novoj Jugoslaviji, u kojoj ce komunistička vlast dati pečat ostatku veka, zemunska Ekonomska škola tražiće svoj put.Zgradu Gimnazije napustila je 1964. godine i preselila se u zgradu u Ulici 22. oktobra, u kojoj se nalazi i danas.
Prateći razvoj društva i škola se prilagođavala i menjala po diktatu školskih reformi.Usput, menjala je i naziv.Ime narodnog heroja Nade Dimić nosi od 1968. godine, a danasnji naziv Ekonomska škola “Nada Dimić” od 1987. godine.
Devedesete godine XX veka doživeli smo iracionalno – kao godine koje su pojeli bol, strah, neimaština i smrt.Časovi često nisu bili ono što bi trebalo da budu.Prošlost se pretočila u istoriju koja nam je, zajedno sa novom geografijom, potpuno promenila život.
Кратак историјат техничке школе "Колубара" из Лазаревца
Техничка школа “Колубара“ у Лазаревцу је средња стручна школа која је током свог постојања често мењала назив, јер јој корени дaтирају још из 1948/49. године када је у Вреоцима постојала као Школа за ученике у привреди.
Када се преместила у Лазаревац, добила је и нов назив: Школа за квалификоване раднике.
Године 1958/59. школа почиње са радом као ТШ “Станислав Сремчевић Црни“.
Од 1978/79. године, после реформе школства, школа прераста у Образовни центар за усмерено образовање “Станислав Сремчевић Црни“.
Као Образовни центар за усмерено образовање “Станислав Сремчевић Црни“ са својим радом наставља до школске 1990/91. године када је одлуком Скупштине Републике Србије и Актом о верификацији раздвојена на две школе: - Техничку школу “Колубара“ и - Гимназију Лазаревац.
Школа је током протеклих година мењала подручја рада и занимања у оквиру њих у зависности од потреба привреде и рударског басена “Колубара“ . Резултатима свога рада, развојем и мењањем паралелно са ЈПРБ “Колубара“ и друштвом у целини, школа је нашла своје место и израсла у васпитно-образовну институцију која има услове да успешно закорачи у будућност.
Школа данас
Школа има близу 1300 ученика у 4 подручја рада, са већим бројем занимања, распоређених у 42 одељења. ТШ “Колубара“ се труди да и просторно задовољи потребе савремене наставе, тако да поред учионица поседује и савремено опремљене кабинете за стручне предмете, цртаоницу, два амфитеатра, две фискултурне сале, школску библиотеку са 20000 књига и зубну ординацију.
Ученици наше школе учествују са великим успехом на бројним општинским, градским и републичким такмичењима. Лабораторије са савременом опремом и инструментима омогућавају ученицима да стекну знања из базичних предмета.
У оквиру практичног дела наставе ученици праве различите моделе који се касније користе на вежбама за симулацију рада правих уређаја.
У оквиру школе постоје четири рачунарска кабинета у којима ученици стичу основна знања из рачунарства и информатике.
Сваки кабинет има кабловски прикључак за интернет и сви рачунари у кабинетима су умрежени тако да ученици у сваком тренутку могу доћи до података који су им потребни. Радом са различитим програмским пакетима ученици стичу знања која су неопходна за успешан рад у оквиру одређених занимања.
Potrebe u odredjenim kadrovima privrede u posleratnom periodu mogla je zadovoljiti jedino opste-obrazovna srednja skola, a takva je bila Gimnazija. Istorijat ove skole imao je tri faze:
1. FAZA: Period od 1950 do 1959 godine Drugo po redosledu nastajanje srednjih skola bila je visa Gimnazija. Posle pet godina rada pocela je sa gasenjem 1955. godine, a prestala je sa radom 1959. godine po odluci tadasnjeg Ministarstva prosvete. Na celu ove ustanove nalazio se Stankovic Vukman, profesor istorije. I pored otezanih uslova rada u pogledu smestaja ova ustanova je imala solidno nastavno osoblje.
2. FAZA: Period od 1961 do 1980. godine Od 1960. godine ucenici Gimnazije su svrseni ucenici osmogodisnje skole, umesto ranije nize Gimnazije. Na zahtev gradjanstva i uz peticiju sa oko 800 potpisa, pod patronatom Ekonomske skole otvorena su tri odeljenja drugog razreda sa 98 ucenika i jedno odeljenje cetvrtog razreda sastavljeno od ucenika Mladenovacke i Palanacke Gimnazije. Direktor novoformirane skole bio je Velja Stosic, profesor biologije inace direktor Ekonomske skole, a v.d. direktor bila je Milosevic Zlatija, profesor filozofije. Za nastavu je koriscena skola ucenika u privredi. Skolske 1961/62. godine u avgustu mesecu duznost direktora skole ponovo preuzima Vukman Stankovic koji je bio na toj duznosti do maja 1964. godine. Prvog oktobra 1964 godine za v.d. direktora izabran je Antonoc Vladimir, profesor francuskog jezika. U novoj 1964/65. godini postavljen je direktor Dubonjac Marko, profesor geografije, koji je na toj duznosti ostao punih 10 godina do konacnog prestanka rada Gimnazije 1979/80. godine. Skolska 1965/66. godina bila je najteza u pogledu rada. Rad se odvijao u trecoj smeni posle ucenika u privredi i ucenika Ekonomske skole, u vremenu od 17,00 do 21,05 casova. Iste skolske godine, 1965/66, samoupravljanje koje je uvedeno jos od 1960. godine prenosi se u skolu. Uvode se nove institucione forme, Savet radne zajednice. Predsednik ovog saveta bio je profesor srpskog jezika Milosav Arsic.
Skolske 1966/67. godine Gimnazija dobija svoju renoviranu i adaptiranu zgradu u kojoj radi 16 odeljenja. Iste godine posle tragicne pogibije Slobodana Penezica-Krcun, Gimnazija dobija njegovo ime. Uz zalaganje nastavnog kadra i podrske drustvene sredine , Republicki sekretarijat za prosvetu i fizicku kulturu svojom odlukom br. 09-696 od 19. januara 1966. godine odobrava punopravno rad skole i time je ona verifikovana. Drugi znacajni momenat je izgradnja fiskulturne sale. Tako od 1973. godine ucenici nase skole dobili su optimalne uslove za rad i rekreaciju. Druga Gimnazija pripojena centru 1976. godine, a iduce, 1977. godine, pocelo je usmereno obrazovanje.
3. FAZA: Period od skolske 1990/91. godine Mladenovac je dobio ponovo Gimnaziju sa cetiri odeljenja prvog razreda, koja je podeljena na dva smera:Drustveno-jezicki i Prirodno-matematicki smer. Direktor nove Gimnazije je Zlatko Milinkovic, profesor matematike. Mladenovac je formiranjem Gimnazije dobio i dobijace visoko obrazovne kadrove koji bi trebalo da predstavljaju oslonac razvoja privrede. Godine 1992. i 1997. na mesto direktora ponovo je izabran Milinkovic Zlatko.To je bio veoma tezak period ne samo za obrazovanje nego i za citavu drazavu. Promenama koje su se odigrale dovele su do promena i u obrazovanju. Godine 2001. za v.d. direktora izabran je Milinkovic Zlatko a tek 2003. godine izabran je za direktora. U 2002. godini zgrada Gimnazije upotpunosti je adaptirana i dogradjena sa novim ucionickim i kabinetskim prostorom. U 2003. godini obezbedjena su sredstva za adaptaciju fiskulturne sale cime se sticu svi uslovi za realizaciju nastave u novoj reformisanoj skoli. U sadasnjim uslovima ima 20 odeljenja, ima osam prirodno-matematickog smera i 12 drustveno-jezickog smera. Kadrovska zastupljenost u skoli: jedan direktor, jedan sekretar, jedan sef racunovodstva, administrativni radnik, jedan psiholog, jedan pedagog, 42 profesora, 7 pomocnih radnika i jedan domar.
